Manja slova Veća slova RSS

Ministarstvo

mek

MEK

mek

Evropski centar za informacije i inovacije

JICA

Irena

Enegry Community

Danube Region Strategy

Agencija za zaštitu konkurencije

Regulatorna agencija za energetiku

Geološki zavod

Vektorski logo

 

>

Intervju ministarke Sekulić za specijalno izdanje CorD magazina

Intervju ministarke Sekulić za specijalno izdanje CorD magazina
Datum objave: 25.12.2017 09:44 | Autor: Ministarstvo ekonomije

Ispis Štampaj stranicu


1. Crna Gora je u proteklih godinu ostvarila značajan napredak u nekoliko pregovaračkih poglavlja koja se tiču vašeg resora. Šta ovaj napredak konkretno znači kada govorimo o institucionalnom okviru i praksi?

Ministarstvo ekonomijeCrna Gora je ovoj godini, kada govorimo o pregovaračkim poglavljima u resoru Ministarstva ekonomije, jedno poglavlje privremeno zatvorila (poglavlje 30 - Vanjski odnosi) i dva poglavlja otvorila otvorila (poglavlje 1 - Slobodno kretanje roba i Poglavlje 3 - Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga), što smatram izuzetno važnim koracima u čitavom pregovaračkom procesu. Ministarstvo ekonomije je, uz koordiniran rad velikog broja službenika u raznim institucijama sistema, odradilo ogroman dio posla kada su ova dva poglavlja u pitanju i njihovo otvaranje, odnosno zatvaranje potvrda da je crnogorsko tržište sve spremnije da postane dio tržišta EU. Otvaranje i jednog, i drugog poglavlja pratilo je niz aktivnosti i mjera koje smo morali preduzeti kako bismo ušli u taj dio pregovaračkog procesa. Konkretno, članstvo u Svjetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) bio je ključni uslov za otvaranje poglavlja 30. Te 2012. godine, kada je Crna Gora postala punopravna članica STO, dobili smo potvrdu da smo na pravom putu usklađivanja trgovinskih pravila sa pravilima STO, ali i da imamo obazu više da nastavimo sa harmonizacijom zakonodavstva. Otvaranju poglavlja 1 prethodilo je, takođe, ispunjavanje mjerila koja su se odnosila na harmonizaciju, odnosno usklađivanje nacionalnog tehničkog zakonodavstva sa relevantnim EU propisima. Naš osnovni cilj je da kroz ispunjavanje obaveza iz svakog poglavlja našoj privredi omogućimo da se adekvatno pripremi na sve ono što je čeka na evropskom tržištu nakon pristupanja.

2. Crna Gora i Srbija bi sudeći po najavama predsednika Evropske komisije mogle biti prve nove članice EU među zemljama Zapadnog Balkana. Koliko je domaća privreda spremna da u relativno kratkom roku bude spremna za ovako veliku promenu?

Sam put ka EU podjednako je važan koliko i članstvo, jer se tokom pregovora dešavaju sve one promjene zbog kojih težimo punopravnom članstvu. I upravo čitav pregovarački proces predstavlja svojevrsni pripremni period za privredu na ono što je očekuje ulaskom u Uniju, s obzirom na činjenicu da članstvom u EU u cjelosti preuzimamo EU trgovinsku politiku. Smatram da će sam ulazak u EU biti potvrda da je naša privreda bila spremna da prihvati, odnosno da je prihvatila ono što članstvo donosi, a na nama je da do tog datuma, zajedno sa privredom, radimo na tome da uskladimo svoje aktivnosti sa EU zahtjevima. Mi se već sad u značajnoj mjeri ponašamo i djelujemo u skladu sa onim što se očekuje od jedne (buduće) članice EU i zaista ne sumnjam da ćemo i period do pristupasnja iskoristiti na pravi način koji znači nedvosmislena spremnost za članstvo. 

3. Kako u tom kontekstu ocenjujete konkurentnost domaće privrede u evropskim okvirima, i koje su zemlje članice EU vaši uzori?

Crnogorska preduzeća, ali i generalno preduzetnici u regionu Zapadnog Balkana, danas više nego ikada imaju mogućnosti da unapređuju svoje poslovanje. Kada to kažem, mislim na činjenicu da crnogorski privrednici imaju mogućnost korišćenja državne pomoći koju obezbjeđujemo kroz razne programe podrške, zatim ne mali broj njih koristi i raspoložive pretpristupne fondove EU i, najzad, danas više nego ikada privrednici imaju mogućnost međusobnog uvezivanja. Posljednja stavka je možda i ključna kada govorimo o konkurentnosti u evropskim okvirima. Danas, u vremenu globalizacije, pitanje povezanosti je od ključnog značaja. Ali, da bismo omogućili trgovinsku i ekonomsku povezanost, moramo stvoriti sve pretpostavke za kvalitetnu infrastrukturnu povezanost u oblastima saobraćaja i energetike. Zato mi iniciramo i zastupamo stavove, prije svega, o regionalnoj povezanosti koja će doprinijeti većoj konkurentnosti naše privrede u evropskim okvirima. Što se tiče uzora koji pominjete, najzdravije je posmatrati pojedinačne elemente u svakoj od ekonomija zemalja EU i truditi se da preuzmete ono što je kompatibilno sa vašom ekonomijom. Crna Gora je mala zemlja i najsličnija zemljama regiona, tako da su iskustva Slovenije i Hrvatske izuzetno dragocjena za našu privredu.

4. Šta su ključne mere vlade i ministarstva za jačanje domaćeg sektora privrede i kakav feedback dobijate od privrednika tokom Biznis karavana?

Ministarstvo ekonomije godinama unazad sprovodi brojne programe podrške privredi, i ove godine smo odlučili da Biznis karavan bude način na koji ćemo privrednike bolje upoznati sa mogućnostima podrške koje nudimo. Biznis karavan je projekat koji Ministarstvo ekonomije realizuje uz podršku Programa ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), kako bi obišli sve opštine u Crnoj Gori i u direktnoj komunikaciji upoznali privrednike sa programima finansijske i tehničke podrške razvoju biznisa koje Ministarstvo sprovodi. Druga važna svrhva Biznis karavana je i da da privrednicima mogućnost da na licu mjesta iznesu sve probleme i prepeke sa kojima se susreću prilikom apliciranja ili implementacije programa, kao i prilikom obavljanja djelatnosti generalno. Kao rezultat Karavana imamo bolju iskorišćenost sredstava za pomoć privredi, ali i konkretne ideje i inicijative koje u ovom trenutku razrađujemo i na osnovu njih planiramo aktivnosti i programe podrške za 2018. godinu. Dovoljno je reći da smo za narednu godinu budžetom planirali podršku privredi pola miliona eura veću nego u ovoj godini, odnosno puna 2 miliona eura. To znači da ćemo povećati podršku za direktne investicije, za razvoj klastera, uvođenje inovativnosti i međunarodnih standarda u poslovanje i modernizaciju industrije, za projekat biznis zona. U stalnoj smo komunikaciji sa privrednicima, jer samo na taj način možemo kreirati pravu sliku crnogorske privrede i znati gdje treba uložiti dodatne napore da bi investicioni ambijent bio još bolji.

5. U prethodnom periodu Crna Gora je pokazala da je interesantna destinacija za privlačenje novih investitora. Koliko su investitori koji već posluju ovde zadovoljni poslovnim ambijentom i šta činite da ih podstaknete da reinvestiraju?

Mi kontinuiranao gradimo od Crne Gore atraktivnu destinaciju za ulaganja, sa ciljem da privučemo velike investitore, a kao potvrda da je Crna Gora zaista sigurna destinacija za investiranje su naš stabilan puta ka Evropsoj uniji i nedavno članstvo u NATO. Strani investitori koji posluju u Crnoj Gori znaju da u našoj državi imaju kredibilnog partnera i takvu reputaciju namjeravamo da održimo i dodatno unaprijedimo stvranjem još konkurentnijeg poslovnog ambijenta. Crna Gora ima jedan od najkonkurentnijih poreskih sistema u regionu: stopa poreza na dobit pravnih lica od 9% je na najnižem nivou u regionu. Pored toga, Vlada je kreirala brojne programe finansijske i tehničke podrške za domaće i strane privrednike, koji se realizuju po principu subvencija, refundacije dijela sredstava ili oslobađanja, odnosno smanjenja naknada i poreza – u zavisnosti od samog programa.

Trenutno su najpovoljnije olakšice po osnovu Uredbe o podsticanju dirketnih investicija koja omogućava finansijske podsticaje za nove investicije usmjerene na otvaranje novih radnih mjesta, naročito u manje razvijenim područjima Crne Gore. Sredstva za podsticanje investicija, koja se kreću od 3.000€ do 10.000€ po novozaposlenom licu, dodjeljuju se na osnovu podnošenja prijave na javni oglas koji raspisujemo jednom godinšnje, i to za investicione projekte vrijednosti ulaganja od 250.000€ do 500.000€, u zavisnosti od regiona, i kojima se obezbjeđuje zapošljavanje najmanje od 10 do 20 novozaposlenih lica u roku od tri godine od dana zaključenja ugovora o korišćenju sredstava sa Vladom Crne Gore. 

Za kapitalne investicije čija vrijednost iznosi preko 10 miliona eura i kojima se obezbjeđuje otvaranje radnih mjesta za najmanje 50 novozaposlenih lica u roku utvrđenom ugovorom o korišćenju sredstava za podsticanje investicija, podsticaji se mogu dodijeliti u visini do 17% od ukupne vrijednosti investicionog projekta, bez sprovođenja postupka bodovanja.

6. Zadržimo se na izazovima koji pred ekonomijom stoje u ovom trenutku. Kako su mere fiskalne konsolidacije uticale na privrednu dinamiku u zemlji?

Pokazalo se da su mjere ekonomske politike crnogorske Vlade u proteklih godinu dale veoma dobre rezultate na ekonomskom i razvojnom planu. Očekivani realni rast crnogorske ekonomije je znatno iznad planiranog, odnosno za prvih šest mjeseci zabilježili smo rast od 4,2 odsto, a planirani je bio 2,7 odsto. Samo u drugom kvartalu rast je bio impozantnih 5,1 odsto, što je jedna od najvećih stopa u Evropi. 

Ono što je veoma značajno je da smo i u vremenu zahtjevne fiskalne konsolidacije, koja je podrazumijevala povećanje određenih poreza, uspjeli da održimo naš poreski sistem konkurentnim i učinimo da se preduzete mjere ni na koji način ne odraze loše na poslovanje privrednika. Takođe, na osnovu onoga što imamo priliku vrlo često da čujemo od privrednika, a odnosi se na poresku politiku, prema resornom Ministarstvu finansija ćemo ići sa sugestijama da se razmotri eventualno smanjenje određenih poreskih stopa. Dakle, poreska reforma ne donosi nova opterećenja za privredu, već naprotiv, razmatramo mogućnosti smanjenja poreskog opterećenja zarada. Cilj nam je da realizacijom fiskalnih reformi smanjimo budžetski deficit i uđemo u budžetski suficit već u 2020. godini.

7. Da li će po Vašem mišljenju Crna Gora biti u stanju da održi relativno visoke stope rasta BDP uprkos politici štednje i koliko veliki infrastrukturni projekti koje sprovodite, doprinose toj dinamici?

Ostvareni realni rast BDP-a od 4,2 odsto u prvoj polovini godine, koji je, kao što sam kazala, premašio naša očekivanja, itekako je podstaknut intenzivnijom realizacijom radova na izgradnji velikih infrastrukturnih projekata, a tu prije svega mislim na izgradnju autoputa, lokalne infrastrukture i turističkih kapaciteta. Dodatno, rekordna turistička sezona, odnosno značajan rast prometa u turizmu imali su veliki uticaj na realni rast crnogorske ekonomije. Na bazi ostvarenih rezultata i trenutnih procjena, očekujemo da će realni rast BDP-a na kraju ove godine iznositi četiri odsto, dok u narednoj očekujemo realni rast BDP-a od tri odsto. Kao i do sada, rast će se zasnivati na velikim investicionim projektima u strateškim sektorima naše ekonomije.

8. Posle dužeg vremena neizvesnosti sada je jasno da se Italijanska kompanija A2A, koja je posle države najveći akcionar Elektroprivrede Crne Gore (EPCG), povlači iz vlasništva u ovom preduzeću. Šta to konkretno znači za ovo preduzeće i za energetski sektor Crne Gore?

Promjena vlasničke strukture u Elektroprivredi Crne Gore (EPCG) nikako ne mijenja činjenicu da je ta komapnija bila i ostala stub crnogorskog elektro-energetskog sistema i da u svojoj strukturi ima dovoljno stručnih kapaciteta da vodi razvojnu politiku u oblasti energetike. Ne umanjujući činjenicu da je ulazak italijanske kompanije A2A u vlasničku strukturu EPCG 2009. imala pozitivne efekte za Crnu Goru, odnosno i za energetski, i ekonomski sektor, smatram da je EPCG danas preduzeće koje može samostalno, ili u nekom novom partnerstvu, ukoliko tako bude odlučeno, uspješno sprovoditi strateške politike iz oblasti energetike. Trenutno smo u fazi odlučivanja na koji način će akcije italijanske kompanije biti preuzete – podsjetiću da Put opcija daje nekoliko mogućnosti za njenu realizaciju i mi ćemo konačnu odluku po tom pitaju donijeti tokom sljedeće godine. Ono što sada mogu reći jeste da odluka po pitanju vlasničke strukture ni na koji način neće poremetiti razvojne potencijale EPCG.

9. Dokle se stiglo sa realizacijom projekta izgradnje drugog bloka Termoelektrane u Pljevljima?

Pregovori za realizaciju ovog projekta još traju i ono što očekujemo u narednom periodu jeste da se Upravljački komitet za izradu Projekta odredi prema ponuđenim tehničko-finansijsko-pravnim aspekte Škode Praha i General Electric-a i u skladu sa tim definiše dalje aktivnosti i alternative. Bez obzira na trenutne pregovore, postojeće stanje elektro-energetskog sektora nedvosmisleno se može razvijati kroz ekonomski-ekološku opravdanu upotrebu uglja i proizvodnju električne energije u pljevaljskom području, a to ćemo omogućiti ne samo izgradnjom novog proizvodnog objekta, već i određena ulaganja u postojeći blok. Blok I nema potrebe za kapaitalnim ulaganjima i složenijim rekonstrukcijama, osim za ekološkom sanacijom koja je planirana u naredne tri godine, a procijenjena vrijednost ove investicije je oko 40 miliona eura. Cilj je usklađivanje rada sa direktivama EU iz oblasti zaštite životne sredine i stvaranje uslova za izvođenje projekta toplifikacije Pljevlja, tj. izrade toplotnog izvora u cilju rješavanja ekoloških problema grada.

10. Nedavno je otvoreno i pitanje da li pristupanje Pariskom sporazumu o klimatskim promenama dovodi u pitanje rekonstrukciju postojećeg i izgradnju novog bloka Termoelektrane. Šta pokazuju Vaši podaci?

Pariski sporazum ne isključuje, niti zabranjuje potpisnicama, koje su mahom članice EU, valorizaciju termo potencijala, već samo zahtijeva upotrebu takvih tehnologija koje će negativne uticaje TE svesti na minimum. Realizacija novog proizvodnog objekta u Pljevljima će dati svoj konkretan doprinos u zajedničkoj borbi protiv negativnog uticaja klimatskih promjena time što će postepeno eliminisati negativan uticaj postojećeg načina valorizacije uglja i raditi po najvišim evropskim standardima kada je u pitanju zaštita životne sredine. Samim, tim, usvajanje Zakona o potvrđivanju Pariskog sporazuma iskaz je odgovornog odnosa naše države prema životnoj sredini i pokušaj, makar i skromnog doprinosa globalnim naporima za očuvanje životne sredine.

Originalni intervju, kao i cjelokupno izdanje Montenegro Business Sector 2018 možete pogledati na ovom linku.